Skip to content

Česi i Slovaci


Vladimir Mečiar, predsednik vlade Slovačke u vreme raspada Čehoslovačke, je 26.7.2012. proslavio sedamdeseti rodjendan. Tim povodom mu je Vaclav Klaus sadašnji Češki predsednik poslao čestitke. Evo nekoliko izvoda iz pisma.

Taj strašno težak rez, koji smo pre dvadeset godina zajedno sproveli, se pokazao neophodnim. Svima nam je to pomoglo. Bila je to podela zemlje, koja nam je obojici bila draga, a takodje i većini Čeha i Slovaka.

Posle 20 godina su obe naše države  u poredjenju sa drugim evropskim zemljama uspešne i stabilne. Ali još važnije je to da smo još uvek, možda i više nego pre, nabliži prijatelji i saveznici.

Šta mislite o čemu razmišljam povodom ove čestitke?

Tri kutije


Upravo sam pročitao knjigu „Game Theory – a Very Short Introduction“ koju je napisao Ken Binmore. Prepričaću zadatak sa samog kraja knjige, baš me zanima koliko će čitalaca da nadje dobro rešenje.

Imate tri kutije pred sobom. Ja sam u jednu jedinu kutiju stavio 100$. Ostale su prazne. Birate jednu jedinu od te tri. Kada je izaberete, najmanje jedna od preostale dve je naravno prazna. Ja ću vam onda otvoriti jednu (praznu) kutiju. Posle toga imate pravo ponovo da birate. Koju ćete kutiju izabrati?

Srebrno Jezero nekad i sad


Upravo pročitah da je na Srebrnom Jezeru kod Velikog Gradišta otvoren akva park. Počeh da se prisećam kako je Srebrno Jezero izgledalo nekad.

Živim u Pragu u Češkoj od 1999 godine. Roditelje u Velikom Gradištu posećujem obično jednom godišnje. Veliko Gradište je mesto gde sam se rodio i proveo detinjstvo. Kada sem bio još sasvim mali, Srebrno Jezero je bilo rukavac Dunava, odvojen velikim ostrvom od glavnog toka. Još se sećam kako smo čamcima teče Miloša i deda Sime išli na ostrvo na izlet. Tu je bila nedirnuta priroda i velika avantura za nas decu. Svi smo pecali, čistili ribu, a odrasli su je pekli i ponekad pripremali riblju čorbu.

Jednom smo sa učiteljicom Nadom išli u Beli Bagrem na izlet. Beli Bagrem smo zvali deo obale dunava u blizini Gradištanskog špica ostrva. Za mene malog avanturistu i moje drugove iz odeljenja to je bio nezaboravan doživljaj. Bagremova šuma je bila gusta, mi smo zamišljali da se probijamo kroz prašumu u potrazi za blagom.

Nekoliko godina kasnije otac me je odvezao na špic ostrva sa Gradištanske strane. Tada sam prvi put video branu koja je spojila obalu sa ostrvom. Otac mi je rekao da je to sada jezero. Osim te brane, sve ostalo je izgledalo isto. Svuda nedirnuta priroda. Jedini „objekat“ u blizini novonastalog jezera i dalje je bio restoran Beli Bagrem.

Ubrzo posle toga, kada smo jedne subote poranili na izlet na novo jezero (naziv Srebrno Jezero još nije bio  u opticaju), ugledali smo ogromne ribe kako u jezeru plove trbuhom na gore. Bili su to amuri i tolstolobici koje je neko pustio u jezero. Ljudi koji su dolazili u sve većem broju su ih  skupljali i  odnosili. Te ribe nisu bile mrtve, samo ošamućene. Dva tolstolobika smo „ulovili“ i mi. Ondeli smo  ih kući i stavili  u  kadu. Ubrzo su došli k sebi. Otac, brat i ja smo ih onda odvezli na kanal koji se ulivao u Dunav i  pustili  tamo. Bili smo ponosni  na  sebe da smo ih vratili  u prirodu.  Na žalost, nismo bili svesni da smo ipak učestvovali u šteti. Te ribe su biljojedi, a njihovo  puštanje u Jezero je trebalo da obezbedi da se jezero brzo ne zatravi i pretvori u baru,  što se desilo posle nekoliko godine.

U  medjuvremenu smo redovno išli na pecanje na jezeru. Iz godine u godinu smo primećivali kako voda postaje sve plića, vodene trave je sve više a na dnu se gomila sve više mulja. Sa jezera je počeo i da se oseća i blagi smrad.

U to vreme je na  jezeru podignut hotel. Na obali, u blizini hotela, je niklo i nekoliko kafića. Takodje je počeo da radi i auto kamp. Pored  obale je počeo da se pravi i prodaje roštilj, tako da je sve postalo jedan veliki vašar.

Prošlo je mnogo godina, preselio sam se u Češku i nisam više redovno pratio šta se sa našim jezerom dešava. Bio sam silno iznenadjen kada sam opet posetio  jezero pre par godina. Promena koja je sada nastala je pozitivna. Izgradili su se hoteli, vile, teniski tereni, sada i akva park. Jezero je očišćeno. Sve izgleda mnogo kulturnije. Roštilj se više ne dimi pored obale a vile i apartmani izgledaju fantastično. Imao sam recimo prilike da pogledam apartmane vile Dinčić i zaista su na nivou, možda i iznad nivoa hotela najviše kategorije u Egiptu i na Tenerifama, gde sam imao prilike  da letujem. Verujem da ni ostale vile u blizini Srebrnog Jezera ne zaostaju.

Veliko Gradište prolazi teška vremena. Fabrike u kojima je nekada radilo više od pola stanovništva su zatvorene. Sve u svemu, turistička industrija dosta pomaže Velikom Gradištu da preživi.

A što se tiče nekadašnje nedirnute prirode, ona ostaje samo u sećanju na srećno detinjstvo.